Kako socijalni preduzetnički ekosistem nastavlja da raste i razvija se širom Evrope, dostupnost raznovrsnih finansijskih resursa i poticaja postaje sve važnija za uspeh i održivost ovih organizacija usmerenih na svrhu. Za razliku od tradicionalnih profitnih preduzeća, socijalna preduzeća se često suočavaju sa jedinstvenim finansijskim izazovima zbog dvostrukog fokusa na generisanje socijalnog uticaja i finansijskih prihoda. Međutim, evropski pejzaž je svedok širenja inovativnih finansijskih instrumenata i mehanizama podrške namenjenih jačanju i uspostavljanju društvenih preduzeća.
Jedna od primarnih finansijskih prednosti socijalnih preduzeća u Evropi je pristup specijalnim izvorima finansiranja. Poslednjih godina, nekoliko evropskih zemalja uspostavilo je namenske fondove za socijalne investicije, uticalo na investiciona vozila i inicijative za dobrotvornu dobrotvornu akciju koje posebno zadovoljuju potrebe socijalnih preduzeća. Ovi specijalizovani fondovi često pružaju kombinaciju investicija, kredita i subvencija, prilagođenih specifičnoj fazi i zahtevima društvenog preduzeća.
Na primer, Evropski investicioni fond (EIF), podružnica Evropske investicione banke, igrao je ključnu ulogu u usmeravanju finansijskih resursa ka socijalnim preduzećima. EIF upravlja nekoliko programa, kao što su ubrzavanje socijalnog uticaja i finansijski instrument za socijalna preduzeća, koji nude finansiranje kapitala i duga socijalnim preduzećima širom zemalja članica EU. Te inicijative ne samo da pružaju toliko potreban kapital, već i koriste stručnost i mreže EIF-a za podršku rastu i razvoju socijalnih preduzeća.
Pored specijalnih izvora finansiranja, mnoge evropske zemlje takođe su uvele poreske poticaje i finansijske instrumente koji su posebno korisni za socijalna preduzeća. To može da uključuje oslobađanje od poreza, smanjene poreske stope ili popuste na socijalno osiguranje za registrovana socijalna preduzeća koja ispunjavaju određene kriterijume vezane za njihov društveni uticaj, upravljanje i reinvestiranje profita.
Na primer, u Velikoj Britaniji, socijalna preduzeća mogu da imaju koristi od programa za olakšanje poreza na investicije (CITR), koji investitorima omogućava da traže poreske kredite za davanje duga ili finansiranje akreditiranim institucijama za finansiranje razvoja zajednice (CDFI) koje podržavaju socijalna preduzeća. Slično tome, u Italiji društvene zadruge imaju smanjenu stopu poreza na dohodak korporacija, kao i oslobađanje od određenih poreza na njihove ekonomske aktivnosti.
Pored toga, Evropska unija je sprovela nekoliko grantnih programa i finansijskih shema koje zadovoljavaju potrebe socijalnih preduzeća. Evropski socijalni fond (ESF), jedan od najvećih izvora finansiranja socijalnih inicijativa u EU, dodelio je značajna sredstva za podršku razvoju i povećanju društvenih preduzeća u svim zemljama članicama. Preko ESF-a, socijalna preduzeća mogu da pristupe subvencijama, tehničkoj pomoći i podršci u izgradnji kapaciteta kako bi ojačala svoje operacije i proširila svoj uticaj.
Pored toga, program Evropske komisije LIFE, koji se fokusira na akcije u oblasti životne sredine i klime, i program istraživanja i inovacija Horizont Evropa, takođe su uključivali socijalna preduzeća kao korisnike koji imaju pravo na to, pružajući im pristup finansijama i resursima prilagođenim njihovim specifičnim oblastima fokusa.
Pored tradicionalnih izvora finansiranja, socijalna preduzeća u Evropi takođe su imala koristi od porasta inovativnih finansijskih instrumenata, kao što su obveznice socijalnog uticaja i fondovi društvenog rizičnog kapitala. Ti instrumenti pokreću privatne investicije za finansiranje socijalnih projekata, a investitori dobijaju povrat na osnovu postizanja unapred definisanih socijalnih rezultata.
Na primer, Evropski fond za socijalne inovacije i uticaj (ESIIF) je fond društvenog rizičnog kapitala koji investira u društvena preduzeća u ranoj fazi širom Evrope, pružajući finansijsku i nefinansijsku podršku tim organizacijama da pomognu u povećanju njihovog društvenog uticaja.
Pojavljivanje platformi za grupno finansiranje takođe je igralo značajnu ulogu u osnaživanju društvenih preduzeća u pristupu alternativnim izvorima finansiranja. Platforme kao što su Kickstarter, Indiegogo i Ulule omogućile su društvenim preduzećima direktan kontakt sa širom zajednicom pristalica, što im je omogućilo da prikupe sredstva, izgrade svest o brendu i testiraju održivost njihovih rešenja.
Iako je finansijski pejzaž za socijalna preduzeća u Evropi generalno više podržavajući nego u mnogim drugim regionima, važno je napomenuti da dostupnost i dostupnost tih finansijskih prednosti može značajno da se razlikuje u različitim zemljama i regionima. Nivo državne podrške, zrelost ekosistema socijalnih preduzeća i ukupni ekonomski uslovi mogu da utiču na finansijske resurse i poticaje dostupne socijalnim preduzećima u određenoj zemlji ili lokalu.
Pored toga, kako sektor društvenih preduzeća nastavlja da raste, postoji stalna potreba da se osigura da mehanizmi finansijske podrške ostanu odgovorni na razvijajuće potrebe i izazove sa kojima se suočavaju te organizacije. Političari, finansijske institucije i zajednica društvenih preduzeća moraju da rade zajedno na konstantnom unapređivanju i unapređivanju finansijskog okruženja, osiguravajući da socijalna preduzeća imaju pristup resursima koji su im potrebni da bi napredovala i povećala svoj uticaj.
U zaključku, evropski pejzaž nudi niz finansijskih prednosti i mehanizama podrške koji zadovoljavaju jedinstvene potrebe socijalnih preduzeća. Od specijalizovanih izvora i poreskih poticaja do inovativnih finansijskih instrumenata i alternativnih platformi za finansiranje, socijalna preduzeća u Evropi imaju pristup raznovrsnom nizu finansijskih resursa koji im mogu pomoći da održe svoje poslovanje, povećaju svoj uticaj i doprinesu stvaranju pravednije i održivije budućnosti.