6

Pravni pejzaž socijalnih preduzeća širom Evrope

Kako globalni apetit za socijalnim i ekološkim uticajem nastavlja da raste, pejzaž društvenih preduzeća postaje sve dinamičniji i raznovrsniji, posebno širom Evrope. Iako je koncept socijalnog preduzetništva stekao doprinos širom sveta, pravni okviri koji upravljaju i podržavaju socijalna preduzeća znatno se razlikuju u različitim zemljama unutar Evropske unije.

 

Jedna od ključnih karakteristika evropskog pravnog pejzaža za socijalna preduzeća je stepen priznanja i podrške koje pružaju pojedinačne nacionalne vlade. Poslednjih decenija, nekoliko evropskih zemalja preduzelo je proaktivne korake za uspostavljanje pravnih definicija, pravnih oblika i regulatornih okvira posebno prilagođenih društvenim preduzećima.

 

Na primer, Italija je bila jedna od prvih evropskih zemalja koje su 2006. godine uvele pravni oblik za socijalna preduzeća, poznat kao "socijalna zadruga".« Ta pravna struktura pružila je socijalnim preduzećima jasan pravni identitet, zajedno sa raznim poreskim olakšicama i finansijskim podsticajima za podršku njihovim operacijama. Na sličan način, Velika Britanija je 2005. godine uvela pravni oblik "Društva interesa zajednice" (CIC), koji je od tada postao popularan izbor za društvena preduzeća u zemlji.

Druge zemlje, kao što je Francuska, usvojile su više inkluzivni pristup, uključujući socijalna preduzeća u svoje šire pravne okvire za socijalnu i solidarnu ekonomiju. Francuska je 2014. godine uvela pravni status "društveno-solidarnog preduzeća" (Entreprise Sociale et Solidaire), koji obuhvata širok spektar organizacija, uključujući zadruge, uzajamna društva i udruženja, sve dok se drže specifičnih kriterijuma vezanih za njihovu društvenu misiju i strukturu upravljanja.

 

Pravni pejzaž postaje još raznovrsniji kada se razmotre različiti porezni podsticaji, politika nabavke i sheme finansiranja koje su različite evropske zemlje sprovele za podršku društvenim preduzećima. Na primer, neke zemlje, kao što su Belgija i Holandija, uvele su oslobađanje od poreza ili smanjene poreske stope za registrovana socijalna preduzeća, dok su druge, kao što su Portugal i Španija, postavile prioritet uključivanju socijalnih preduzeća u procese javnih nabavki.

 

Pored toga, sama Evropska unija igrala je ključnu ulogu u oblikovanju pravnog okruženja za socijalna preduzeća širom kontinenta. Evropska komisija je 2011. godine objavila Inicijativu za socijalni biznis, koja je imala za cilj da se stvori povoljan ekosistem za socijalna preduzeća, pružajući političke preporuke, finansijske mehanizme i prekogranične saradnje.

 

EU je takođe uspostavila razne programe finansiranja, kao što su Evropski socijalni fond i Evropski fond za regionalni razvoj, koji su izdvojili značajna sredstva za podršku razvoju i rastu socijalnih preduzeća. Ove inicijative na nivou EU pomogle su da se unapredi usklađeniji i podsticajniji pravni pejzaž za socijalna preduzeća, iako se specifični nacionalni pristupi razlikuju.

 

Uprkos tom napretku, pravni pejzaž za socijalna preduzeća u Evropi ostaje raštrkan i konzistentan. Mnogim zemljama još uvek nedostaje jasna pravna definicija ili određeni pravni oblik za socijalna preduzeća, ostavljajući te organizacije da se nose sa dvosmislicama postojećih pravnih struktura, kao što su neprofitne organizacije, zadruge ili tradicionalna profitna preduzeća.

 

Ovaj nedostatak pravne jasnosti može predstavljati značajne izazove za socijalna preduzeća, posebno kada je u pitanju pristup finansiranju, navigacija oporezivanja i obezbeđivanje dugoročne održivosti njihovih operacija. Bez jasnog i podržavajućeg pravnog okvira, socijalna preduzeća mogu da se suoče sa teškoćama u razlikovanju od drugih vrsta organizacija, obezbeđivanju investicija i učešću u procesima javnih nabavki.

 

Pored toga, raznolikost pravnih pristupa širom Evrope može da stvori prepreke društvenim preduzećima koji pokušavaju da prošire svoje poslovanje ili sarađuju preko nacionalnih granica. Navigacija nijansiranim regulatornim sredinama u različitim zemljama može da bude složena i resursno intenzivna akcija, potencijalno sprečavajući rast i skalabilnost društvenih preduzeća sa panevropskom vizijom.

 

Uprkos ovim izazovima, sve veće priznavanje značaja socijalnih preduzeća u rešavanju društvenih izazova dovelo je do povećanja napora za harmonizaciju pravnog pejzaža širom Evrope. Inicijativa Evropske komisije za socijalni biznis, kao i noviji Akcioni plan socijalne ekonomije, podstakli su države članice da usvoje koherentniju i podsticajniju politiku za socijalna preduzeća.

 

Pored toga, razne organizacije na nivou EU, kao što je Međunarodna grupa Evropskog parlamenta za socijalnu ekonomiju i socijalna preduzeća, zalagale su se za razvoj zajedničkog pravnog okvira ili niza standarda za socijalna preduzeća. Cilj tih inicijativa je da se obezbedi doslednija i povoljnija sredina za napredovanje društvenih preduzeća, bez obzira na njihovu lokaciju unutar Evropske unije.

 

U zaključku, pravni pejzaž za socijalna preduzeća širom Evrope je složen i razvija se, sa raznovrsnim nizom nacionalnih pristupa i različitim stepenima priznavanja i podrške. Dok su neke zemlje preduzele proaktivne korake za uspostavljanje posvećenih pravnih oblika i podsticaja za društvena preduzeća, druge se i dalje bore sa integracijom tih inovativnih organizacija u svoje postojeće pravne okvire.

 

Kako socijalni preduzetnički ekosistem nastavlja da raste i sazreva, potreba za sve više usklađenim i podsticajnim pravnim okruženjem postaje sve hitnija. Promovisanjem koherentnog i povoljnog pravnog krajolika, evropske nacije i EU kao celina mogu da osnaže socijalna preduzeća da povećaju svoj uticaj, sarađuju preko granica i doprinesu ostvarivanju ciljeva održivog razvoja širom kontinenta.