Sklaidos veikla vyko Heraklione (Kreta), Graikijos Viduržemio jūros universitete. Klausytojai buvo informuoti apie projekto eigą ir rezultatus, o diskusijose daugiausia dėmesio skirta naujoms socialinių mokslų atstovų įsidarbinimo galimybėms.
Proširivanje aktivnosti u Banja Luci
Sklaidos veikla vyko Banja Lukoje, Banja Lukos universitete. Klausytojai buvo informuoti apie projekto eigą ir rezultatus, o diskusijų metu daugiausia dėmesio skirta naujoms socialinių mokslų atstovų įsidarbinimo galimybėms.
Završna konferencija, Nikozija (18. oktobra 2024)
Projekto baigiamoji konferencija įvyko 2024 m. spalio 18 d., penktadienį, Nikosijoje. Dalyviai turėjo galimybę pristatyti savo užduotis ir gauti grįžtamąjį ryšį. Visi dalyviai dalijosi naujomis idėjomis ir buvo akivaizdu, kad socialinio verslumo srityje yra daug galimybių tobulėti visose partnerių šalyse.
Četvrti sastanak partnera u Nikoziji (17. oktobra 2024)
2024 m. spalio 17 d. Nikosijoje įvyko 4-asis partnerių susitikimas. Visi partneriai turėjo galimybę aptarti viso projekto metu įgyvendintas veiklas ir jo pabaigą. Taip pat buvo aptartos naujos bendradarbiavimo idėjos.
Aktivnost širenja u Limassolu (14. oktobra 2024)
Sklaidos veikla vyko Limasolyje, Frederiko universitete. Klausytojai buvo supažindinti su projekto eiga ir rezultatais, o diskusijose daugiausia dėmesio skirta naujoms socialinių mokslų atstovų įsidarbinimo galimybėms.
Treći sastanak partnera u Litvi
Trečiasis tiesioginis susitikimas įvyko Lietuvoje (2024 m. gegužės 27-28 d.). Prof. Ingrida Baranauskienė susitikimą surengė Klaipėdos universitete. Partneriai turėjo galimybę aptarti visas projekto veiklas, ypač mokymų vykdymo metu / po jų, o mes jau pradėjome organizuoti baigiamąją konferenciją Nikosijoje (2024 m. spalio 18 d.). Sekite naujienas!
Dostava obuke
Održavanje obuke društvenim naučnicima na Kipru, u Bosni i Hercegovini i Grčkoj.
Porast javnog finansiranja i njegov simbiotički odnos sa društvenim preduzećima
U brzo razvijenom pejzažu društvenog preduzetništva, pojavila se simbiotska veza između socijalnih preduzeća i moći skupinskog finansiranja. S obzirom da tradicionalni izvori financiranja često nisu zadovoljili jedinstvene potrebe organizacija usmerenih na svrhu, skupinsko finansiranje se pojavilo kao transformisujući alat koji društvenim preduzećima daje mogućnost pristupa resursima koji su im potrebni za povećanje njihovog uticaja i rešavanje hitnih društvenih izazova.
U suštini, skupinsko finansiranje je praksa prikupljanja malih iznosa novca od velikog broja ljudi, obično preko internet platformi. Ova demokratizacija finansiranja pokazala se kao posebno primamljiva za socijalna preduzeća, koja se često trude da privuku pažnju i podršku tradicionalnih investitora koji su možda više fokusirani na finansijske prihode nego na društveni uticaj.
Jedna od ključnih prednosti koju grupno finansiranje nudi društvenim preduzećima je sposobnost da iskoriste moć svoje zajednice. Društvena preduzeća, po svojoj prirodi, duboko su ukorijenjena u zajednicama kojima služe, a njihov etos vođen misijom odražava se na sve veći broj društveno svesnih pojedinaca. Platforme za skupinsko finansiranje pružaju ovim društvenim preduzećima snažan kanal za direktan kontakt sa njihovim pristalicama, omogućavajući im da dele svoje priče, pokazuju svoj uticaj, i prikupljaju kolektivnu podršku istomišljenika.
Ovaj pristup prikupljanju sredstava koji pokreće zajednica ima nekoliko prednosti za društvena preduzeća. Prvo, omogućava im pristup znatno većem broju potencijalnih pristalica, daleko iznad tradicionalnih granica institucionalnih investitora ili lokalnih filantropskih mreža. Koristeći globalni doseg platformi za grupno finansiranje, društvena preduzeća mogu da privuku podrške iz celog sveta koje dele svoje vrednosti i žele da doprinesu njihovom cilju.
Drugo, sam čin skupinskog finansiranja može da posluži kao moćan marketinški i validacioni alat za socijalna preduzeća. Uspešno okončanje kampanje grupnog finansiranja ne samo da obezbeđuje neophodno finansiranje, nego i signalizira širokoj javnosti da su se misija i rešenja preduzeća odrazila na značajnu grupu pristalica. To potvrđivanje može biti posebno važno u ranim fazama razvoja društvenih preduzeća, jer pomaže u izgradnji kredibiliteta, privlačenju dodatnih investitora i otvaranju vrata novim partnerstvima i mogućnostima.
Pored toga, proces grupnog finansiranja često podstiče dublji osećaj angažovanosti i vlasništva među podržavaocima društvenog preduzeća. Direktno doprinoseći uspehu preduzeća, te pristalice ulažu u njegov dugoročni rast i uticaj. Taj osećaj učešća zainteresovanih strana može da se pretvori u stalnu propagandu, promovisanje reči, a čak i u dodatnu finansijsku podršku kako preduzeće nastavlja da se širi i razvija.
Simbiotski odnos između socijalnih preduzeća i skupinskog finansiranja takođe se proteže i na jedinstvene potrebe finansiranja ovih organizacija. Za razliku od tradicionalnih profitnih preduzeća, socijalnim preduzećima je često potrebna kombinacija finansijskih resursa, uključujući subvencije, kredite i investicije u kapital, kako bi održali svoje poslovanje i povećali svoj uticaj. Platforme za skupinsko finansiranje prilagodile su se ovom raznovrsnom okruženju finansiranja, pružajući društvenim preduzećima pristup nizu modela skupinskog finansiranja, kao što su kampanje zasnovane na nagradi, kapitalu i donacijama.
Ta fleksibilnost omogućava društvenim preduzećima da prilagode svoju strategiju grupnog finansiranja određenoj fazi njihovog razvoja i vrsti finansijske podrške koja im je potrebna. Na primer, društvena preduzeća u ranom stadijumu mogu da koriste narodno finansiranje zasnovano na nagradi da potvrde svoj koncept, izgrade zajednicu pristalica i obezbede početno finansiranje. Kako sazrevaju, ta preduzeća mogu da se prebace na grupno finansiranje temeljeno na kapitalu kako bi privukla investitore koji su u skladu sa svojim društvenim misijama i težnjama za rastom.
Pored toga, uspon specijalizovanih platformi za grupno finansiranje usredsređenih na socijalni uticaj i održivost dodatno je ojačao vezu između socijalnih preduzeća i grupnog finansiranja. Ove platforme, kao što je Kickstarterov deo "Projekti koje volimo" ili Indiegogova "Velikodušnost" vertikalna, sveštenička i naglašavajuća društvena preduzeća, pružajući im veću vidljivost i pristup ciljnijoj grupi socijalno svesnih podrške.
Kako se društveni preduzetnički ekosistem nastavlja da se razvija, očekuje se da će uloga skupinskog finansiranja postati još više sastavni deo uspeha i održivosti ovih organizacija koje vode misije. Pružajući društvenim preduzećima fleksibilan izvor finansiranja koji pokreće zajednica, skupinsko finansiranje ima potencijal da demokratizuje pristup kapitalu, ojača inovativna rešenja i ubrza pozitivan uticaj socijalnog preduzetništva na globalnom nivou.
U zaključku, simbiotski odnos između socijalnih preduzeća i narodnog finansiranja je dokaz moći korišćenja kolektivne podrške društveno svesne zajednice. Povećanjem dosega, fleksibilnosti i validacije koje nude platforme za grupno finansiranje, socijalna preduzeća mogu obezbediti resurse koji su im potrebni da bi povećali svoj uticaj, ojačali svoje veze sa zajednicom i doprineli stvaranju pravednije i održivije budućnosti.
Finansijske prednosti za socijalna preduzeća širom Evrope
Kako socijalni preduzetnički ekosistem nastavlja da raste i razvija se širom Evrope, dostupnost raznovrsnih finansijskih resursa i poticaja postaje sve važnija za uspeh i održivost ovih organizacija usmerenih na svrhu. Za razliku od tradicionalnih profitnih preduzeća, socijalna preduzeća se često suočavaju sa jedinstvenim finansijskim izazovima zbog dvostrukog fokusa na generisanje socijalnog uticaja i finansijskih prihoda. Međutim, evropski pejzaž je svedok širenja inovativnih finansijskih instrumenata i mehanizama podrške namenjenih jačanju i uspostavljanju društvenih preduzeća.
Jedna od primarnih finansijskih prednosti socijalnih preduzeća u Evropi je pristup specijalnim izvorima finansiranja. Poslednjih godina, nekoliko evropskih zemalja uspostavilo je namenske fondove za socijalne investicije, uticalo na investiciona vozila i inicijative za dobrotvornu dobrotvornu akciju koje posebno zadovoljuju potrebe socijalnih preduzeća. Ovi specijalizovani fondovi često pružaju kombinaciju investicija, kredita i subvencija, prilagođenih specifičnoj fazi i zahtevima društvenog preduzeća.
Na primer, Evropski investicioni fond (EIF), podružnica Evropske investicione banke, igrao je ključnu ulogu u usmeravanju finansijskih resursa ka socijalnim preduzećima. EIF upravlja nekoliko programa, kao što su ubrzavanje socijalnog uticaja i finansijski instrument za socijalna preduzeća, koji nude finansiranje kapitala i duga socijalnim preduzećima širom zemalja članica EU. Te inicijative ne samo da pružaju toliko potreban kapital, već i koriste stručnost i mreže EIF-a za podršku rastu i razvoju socijalnih preduzeća.
Pored specijalnih izvora finansiranja, mnoge evropske zemlje takođe su uvele poreske poticaje i finansijske instrumente koji su posebno korisni za socijalna preduzeća. To može da uključuje oslobađanje od poreza, smanjene poreske stope ili popuste na socijalno osiguranje za registrovana socijalna preduzeća koja ispunjavaju određene kriterijume vezane za njihov društveni uticaj, upravljanje i reinvestiranje profita.
Na primer, u Velikoj Britaniji, socijalna preduzeća mogu da imaju koristi od programa za olakšanje poreza na investicije (CITR), koji investitorima omogućava da traže poreske kredite za davanje duga ili finansiranje akreditiranim institucijama za finansiranje razvoja zajednice (CDFI) koje podržavaju socijalna preduzeća. Slično tome, u Italiji društvene zadruge imaju smanjenu stopu poreza na dohodak korporacija, kao i oslobađanje od određenih poreza na njihove ekonomske aktivnosti.
Pored toga, Evropska unija je sprovela nekoliko grantnih programa i finansijskih shema koje zadovoljavaju potrebe socijalnih preduzeća. Evropski socijalni fond (ESF), jedan od najvećih izvora finansiranja socijalnih inicijativa u EU, dodelio je značajna sredstva za podršku razvoju i povećanju društvenih preduzeća u svim zemljama članicama. Preko ESF-a, socijalna preduzeća mogu da pristupe subvencijama, tehničkoj pomoći i podršci u izgradnji kapaciteta kako bi ojačala svoje operacije i proširila svoj uticaj.
Pored toga, program Evropske komisije LIFE, koji se fokusira na akcije u oblasti životne sredine i klime, i program istraživanja i inovacija Horizont Evropa, takođe su uključivali socijalna preduzeća kao korisnike koji imaju pravo na to, pružajući im pristup finansijama i resursima prilagođenim njihovim specifičnim oblastima fokusa.
Pored tradicionalnih izvora finansiranja, socijalna preduzeća u Evropi takođe su imala koristi od porasta inovativnih finansijskih instrumenata, kao što su obveznice socijalnog uticaja i fondovi društvenog rizičnog kapitala. Ti instrumenti pokreću privatne investicije za finansiranje socijalnih projekata, a investitori dobijaju povrat na osnovu postizanja unapred definisanih socijalnih rezultata.
Na primer, Evropski fond za socijalne inovacije i uticaj (ESIIF) je fond društvenog rizičnog kapitala koji investira u društvena preduzeća u ranoj fazi širom Evrope, pružajući finansijsku i nefinansijsku podršku tim organizacijama da pomognu u povećanju njihovog društvenog uticaja.
Pojavljivanje platformi za grupno finansiranje takođe je igralo značajnu ulogu u osnaživanju društvenih preduzeća u pristupu alternativnim izvorima finansiranja. Platforme kao što su Kickstarter, Indiegogo i Ulule omogućile su društvenim preduzećima direktan kontakt sa širom zajednicom pristalica, što im je omogućilo da prikupe sredstva, izgrade svest o brendu i testiraju održivost njihovih rešenja.
Iako je finansijski pejzaž za socijalna preduzeća u Evropi generalno više podržavajući nego u mnogim drugim regionima, važno je napomenuti da dostupnost i dostupnost tih finansijskih prednosti može značajno da se razlikuje u različitim zemljama i regionima. Nivo državne podrške, zrelost ekosistema socijalnih preduzeća i ukupni ekonomski uslovi mogu da utiču na finansijske resurse i poticaje dostupne socijalnim preduzećima u određenoj zemlji ili lokalu.
Pored toga, kako sektor društvenih preduzeća nastavlja da raste, postoji stalna potreba da se osigura da mehanizmi finansijske podrške ostanu odgovorni na razvijajuće potrebe i izazove sa kojima se suočavaju te organizacije. Političari, finansijske institucije i zajednica društvenih preduzeća moraju da rade zajedno na konstantnom unapređivanju i unapređivanju finansijskog okruženja, osiguravajući da socijalna preduzeća imaju pristup resursima koji su im potrebni da bi napredovala i povećala svoj uticaj.
U zaključku, evropski pejzaž nudi niz finansijskih prednosti i mehanizama podrške koji zadovoljavaju jedinstvene potrebe socijalnih preduzeća. Od specijalizovanih izvora i poreskih poticaja do inovativnih finansijskih instrumenata i alternativnih platformi za finansiranje, socijalna preduzeća u Evropi imaju pristup raznovrsnom nizu finansijskih resursa koji im mogu pomoći da održe svoje poslovanje, povećaju svoj uticaj i doprinesu stvaranju pravednije i održivije budućnosti.
Pravni pejzaž socijalnih preduzeća širom Evrope
Kako globalni apetit za socijalnim i ekološkim uticajem nastavlja da raste, pejzaž društvenih preduzeća postaje sve dinamičniji i raznovrsniji, posebno širom Evrope. Iako je koncept socijalnog preduzetništva stekao doprinos širom sveta, pravni okviri koji upravljaju i podržavaju socijalna preduzeća znatno se razlikuju u različitim zemljama unutar Evropske unije.
Jedna od ključnih karakteristika evropskog pravnog pejzaža za socijalna preduzeća je stepen priznanja i podrške koje pružaju pojedinačne nacionalne vlade. Poslednjih decenija, nekoliko evropskih zemalja preduzelo je proaktivne korake za uspostavljanje pravnih definicija, pravnih oblika i regulatornih okvira posebno prilagođenih društvenim preduzećima.
Na primer, Italija je bila jedna od prvih evropskih zemalja koje su 2006. godine uvele pravni oblik za socijalna preduzeća, poznat kao "socijalna zadruga".« Ta pravna struktura pružila je socijalnim preduzećima jasan pravni identitet, zajedno sa raznim poreskim olakšicama i finansijskim podsticajima za podršku njihovim operacijama. Na sličan način, Velika Britanija je 2005. godine uvela pravni oblik "Društva interesa zajednice" (CIC), koji je od tada postao popularan izbor za društvena preduzeća u zemlji.
Druge zemlje, kao što je Francuska, usvojile su više inkluzivni pristup, uključujući socijalna preduzeća u svoje šire pravne okvire za socijalnu i solidarnu ekonomiju. Francuska je 2014. godine uvela pravni status "društveno-solidarnog preduzeća" (Entreprise Sociale et Solidaire), koji obuhvata širok spektar organizacija, uključujući zadruge, uzajamna društva i udruženja, sve dok se drže specifičnih kriterijuma vezanih za njihovu društvenu misiju i strukturu upravljanja.
Pravni pejzaž postaje još raznovrsniji kada se razmotre različiti porezni podsticaji, politika nabavke i sheme finansiranja koje su različite evropske zemlje sprovele za podršku društvenim preduzećima. Na primer, neke zemlje, kao što su Belgija i Holandija, uvele su oslobađanje od poreza ili smanjene poreske stope za registrovana socijalna preduzeća, dok su druge, kao što su Portugal i Španija, postavile prioritet uključivanju socijalnih preduzeća u procese javnih nabavki.
Pored toga, sama Evropska unija igrala je ključnu ulogu u oblikovanju pravnog okruženja za socijalna preduzeća širom kontinenta. Evropska komisija je 2011. godine objavila Inicijativu za socijalni biznis, koja je imala za cilj da se stvori povoljan ekosistem za socijalna preduzeća, pružajući političke preporuke, finansijske mehanizme i prekogranične saradnje.
EU je takođe uspostavila razne programe finansiranja, kao što su Evropski socijalni fond i Evropski fond za regionalni razvoj, koji su izdvojili značajna sredstva za podršku razvoju i rastu socijalnih preduzeća. Ove inicijative na nivou EU pomogle su da se unapredi usklađeniji i podsticajniji pravni pejzaž za socijalna preduzeća, iako se specifični nacionalni pristupi razlikuju.
Uprkos tom napretku, pravni pejzaž za socijalna preduzeća u Evropi ostaje raštrkan i konzistentan. Mnogim zemljama još uvek nedostaje jasna pravna definicija ili određeni pravni oblik za socijalna preduzeća, ostavljajući te organizacije da se nose sa dvosmislicama postojećih pravnih struktura, kao što su neprofitne organizacije, zadruge ili tradicionalna profitna preduzeća.
Ovaj nedostatak pravne jasnosti može predstavljati značajne izazove za socijalna preduzeća, posebno kada je u pitanju pristup finansiranju, navigacija oporezivanja i obezbeđivanje dugoročne održivosti njihovih operacija. Bez jasnog i podržavajućeg pravnog okvira, socijalna preduzeća mogu da se suoče sa teškoćama u razlikovanju od drugih vrsta organizacija, obezbeđivanju investicija i učešću u procesima javnih nabavki.
Pored toga, raznolikost pravnih pristupa širom Evrope može da stvori prepreke društvenim preduzećima koji pokušavaju da prošire svoje poslovanje ili sarađuju preko nacionalnih granica. Navigacija nijansiranim regulatornim sredinama u različitim zemljama može da bude složena i resursno intenzivna akcija, potencijalno sprečavajući rast i skalabilnost društvenih preduzeća sa panevropskom vizijom.
Uprkos ovim izazovima, sve veće priznavanje značaja socijalnih preduzeća u rešavanju društvenih izazova dovelo je do povećanja napora za harmonizaciju pravnog pejzaža širom Evrope. Inicijativa Evropske komisije za socijalni biznis, kao i noviji Akcioni plan socijalne ekonomije, podstakli su države članice da usvoje koherentniju i podsticajniju politiku za socijalna preduzeća.
Pored toga, razne organizacije na nivou EU, kao što je Međunarodna grupa Evropskog parlamenta za socijalnu ekonomiju i socijalna preduzeća, zalagale su se za razvoj zajedničkog pravnog okvira ili niza standarda za socijalna preduzeća. Cilj tih inicijativa je da se obezbedi doslednija i povoljnija sredina za napredovanje društvenih preduzeća, bez obzira na njihovu lokaciju unutar Evropske unije.
U zaključku, pravni pejzaž za socijalna preduzeća širom Evrope je složen i razvija se, sa raznovrsnim nizom nacionalnih pristupa i različitim stepenima priznavanja i podrške. Dok su neke zemlje preduzele proaktivne korake za uspostavljanje posvećenih pravnih oblika i podsticaja za društvena preduzeća, druge se i dalje bore sa integracijom tih inovativnih organizacija u svoje postojeće pravne okvire.
Kako socijalni preduzetnički ekosistem nastavlja da raste i sazreva, potreba za sve više usklađenim i podsticajnim pravnim okruženjem postaje sve hitnija. Promovisanjem koherentnog i povoljnog pravnog krajolika, evropske nacije i EU kao celina mogu da osnaže socijalna preduzeća da povećaju svoj uticaj, sarađuju preko granica i doprinesu ostvarivanju ciljeva održivog razvoja širom kontinenta.